Kako bi izgledala evropska železnica da su nacisti pobedili?
Hitler i nacisti nisu samo bili zločinci koji su čitav svet zavili u crno. Oni su bili i bolesni megalomani. Pored želje za pokoravanjem drugih naroda postojali su planovi za ogromne projekte koji bi ostali kao trajni dokazi nemačke i arijevske superiornosti.
Jedan od najpoznatijih projekata je bio podizanje grada "Germanija" na mestu današnjeg Berlina. Drugi je projekat Breitspurbahn železnice. Bilo je tu naravno još mnogo drugih projekata i ideja ali je malo koji ugledao svetlost dana.
Breitspurbahn železnica je svakako jedan od interesantnijih ideja poraženog trećeg rajha. Ovaj transportni sistem trebao je da premreži i poveže najpre nemačku pa okupiranu Evropu i na kraju i veći deo sveta.
Prva ruta bila bi Hamburg-Berlin-Ninberg-Minhen-Linc.
Zatim bi se krenulo na povezivanje zapadne i istočne Evrope linijom Pariz-Berlin-Krakov-Kijev-Rostov.
Jedan krak ove železnice bi povezao Rim u Italiji a drugi Madrid u Španiji. Naravno da Nemci nisu iz ovog plana izostavili Balkan. Tu bi povezali Beč, Budimpeštu, Beograd i Istanbul.
Dalje bi već u skladu sa ratnim uspesima protegli prugu čak do Nju Delhija u Indiji i Vladivostoka u Rusiji odnosno tadašnjem SSSR. Zanimljivo je da im planovi ni tu nisu stali već su želeli da na ovaj sistem povežu Aljasku i Kanadu i na kraju SAD.
Naravno prvo su morali da dobiju rat a to znamo kako se završilo. Bilo kako bilo na izradi ove železnice nikako ne bi mogli da uštede na materijalu. Pored dužina pruga bi bila duplo šira od trenutno standardne 1435 mm odnosno celih 3000 mm. Ovaj gigantski kolosek počivao je na betonskim temeljima kako bi mogao da izdrži težinu grdosija od vozova koji su jurili po njima.
Što se tiče vozila u dizajniranje vozova bilo je uključeno više kompanija koje su izradile čak 41 model voza koji su koristili Dizel električni, gasni i parni pogon. Predviđeno je da lokomotive u putničkom saobraćaju koriste dizel električni pogon a da se u teretnom saobraćaju koriste lokomotive sa u to vreme standardnim parnim pogonom.
I pored velike brzine koja bi kratila putovanje putnici su na raspolaganju imali bar, restoran, promenadu, bioskop, ležajeve čak i bazen. Za svaki slučaj bio bi montiran i protivavionski top.
Začetnik ove ideje bio je inženjer i ministar za oružje i municiju Fric Tot. Hitleru se dopao ovaj projekat pošto je smatrao da obična železnica ne može da iznese teret transporta vojnih trupa i resursa. A i voleo je grandiozne projekte. Mnogi nemački stručnjaci su bili protiv projekta pošto sistem ne može da se uklopi u postojeću evropsku železničku mrežu.
 |
| Nacistički ministar inženjer Fric Tot |
Ali Hitler je smatrao da to nije problem pošto će cela Evropa ionako jednog dana biti Nemačka. I to je bilo presudno da postane državni projekat. Na projektu je angažovano na hiljade radnika i čak 80 inženjera. Ali to nije pomoglo realizaciji, pošto nijedan metar ove pruge nije položen. Situacija na frontu postala je nepovoljna za Treći rajh i projekat je stavljen u fijoku iz koje nikad nije ni izašao. Ni njegov idejni tvorac nije bolje prošao. Fric Tot je 1942 poginuo u avionskoj nesreći. Postoji teorija da je na njega izvršen atentat pošto se javno protivio ratu sa Sovjetskim savezom i čak tajno sa rusima pregovorao o miru. To je navodno razbesnelo Hitlera koji je naredio da mu se sabotira avion kojim je takođe trebao da putuje i ministar naoružanja Albert Šper koji je sprečen da se ukrca od strane samog Hitlera. U prilog ovoj teoriji ide i podatak da nikada nije sprovedena nikakva istraga oko pada aviona.
Na kraju se valja zapitati šta je to što diktatore privlači železnici. Hitler je za putovanje mahom koristio svoj lični voz "Amerika". Staljin koji je imao strah od letenja na duža putovanja išao je vozom. Za Titov "Plavi voz" svi znamo. Čak i danas vođa Severne Koreje Kim Džong Un ima svoj luksuzni voz. Da li je u pitanju komfor prilikom putovanja ili muška opsednutost ko ima "duži".
