Zombiji, bića koja svakodnevno srećemo u filmovima, serijama, video igrama, stripovima... Iako smo u stvarnosti bezbrižni barem što se tiče zombi apokalipse, u prirodi postoje paraziti koji opstaje zahvaljujući sposobnosti da druga bića pretvore u zombije i iskoristite za svoje potrebe širenja i razmnožavanja. U nastavku ćete videti listu parazita najboljih u poslu stvaranja svojih privatnih zombija.
2. Spinochordodes tellinii je parazit skakavaca i cvrčaka. Ovaj parazit počinje svoj život kao jednoćelijski organizam. Kada dospe u telo skakavaca počinje da se hrani njegovim tkivima ali ne tako da ga i ubije. Vremenom se formira crv koji je dosta veći od svog domaćina čiji prednji kraj ostaje u skakavcu. Ostatak tela izlazi kroz zadnji deo tela skakavca. Kada polno sazri on kontrolom uma skakavca natera da skoči u vodu, pošto se ovaj parazit razmnožava u vodi. Dospevši u vodu crv izlazi iz skakavca koji se davi a parazit nastavlja potragu za partnerom za reprodukciju.
Darvinova Osa (Ichneumonidae) iz reda Himenoptera. Ova interesantna osa traži odgovarajuću vrstu pauka koga napada sa ciljem da zarije svoju legalicu u trbuh pauka i tu položi jaje. Nakon toga ona odlazi a pauk ne znajući svoju užasnu sudbinu, nastavlja svakodnevne aktivnosti. Kada se iz jajeta izlegne mala larva ona počinje da se hrani tkivom pauka ali još uvek mu ne ugrožavajući život. Tada počinje zombifikaciju pauka. Larva ispušta u organizam pauka koktel hemikalija koje radikalno menjaju ponašanje pauka. Pauk prestaje da plete svoju mrežu na uobičajen način već tako da odgovara potrebama larve. Tako mreža postaje gusta i levkasta. Kada pauk odradi ovaj zadatak za svog gospodara on se sprema za poslednji čin. Odlazi na sredinu mreže i tamo se umrtvi. Nakon nekog vremena iz njegovog već skoro sasvim pojedenog leša se oslobađa nova mlada osa.
Smaragda žoharka (Ampulex compressa) je interesantna vrsta osa. Nakon što pronađe bubašvabu ona joj ubrizgava neurotoksin. Ona joj zatim odseče vrh antene i preko nje upravlja njom. Bubašvaba poslušno ide do gnezda ose gde ona u njeno telo polaže svoja jaja. Male larve će se hraniti telom bubašvabe dok ne budu spremne za metamorfozu.
Protozoa (Toxoplasma Gondii) je jednoćelijski organizam uzročnik bolesti Toxoplasmoze. Od nje oboljevaju većina sisara pa i ljudi. Najinteresantnije dejstvo ima na glodare pre svega miševe. Kada se zarazi miš gubi urođeni strah od svojih prirodnih predatora odnosno mačaka. Šta više oni postaju kamikaze tražeći mačku po mirisu urina. Došavši do mačke postaju lak plen omogućivši parazitu dalje širenje. Preko mačaka Toxoplasma Gondii lako prelazi i na ljude. Procena je da je u svetu od 5% do 10% ljudi nosilaca ove bolesti. Parazit se nastanjuje u ljudskom telu u tkivima poput skeletnih mišića, srčani mišić, oči i mozak . Osobe s toksoplazmom ponekad imaju mentalne bolesti kao što su shizofrenija, depresija, bipolarni poremećaj i sindrom anksioznosti. Ipak velika većina zaraženih nema nikakvih posledica.
Leucochloridium paradoxum je još jedan slučaj dostojan vanzemaljskog filma invazije. Ovaj pljosnati crv se razvija u digestivnom traktu ptica, koje izlučuju jaja zajedno sa svojim izmetom. Ali da bi završio svoj životni ciklus, parazitu je potreban posrednički domaćin, puž. Mekušac koji se hrani izmetom ptica u njemu proguta i jaja crva, koja se izležu u njemu. Kada crv dostigne određenu veličinu i zrelost on se popne u puževe očne pipke čineći ga slepim. Sada puževi pipci postaju debeli i raznobojni. Dospevši u pužev pipak crv počinje da pulsira nastojeći da puževi pipci liče na gusenice. Istovremeno teraju da se penje na što veću visinu kako bi bio uočljiv pticama. Zombirani puž postaje kamikaza za interes svog parazita. Kada ptica uoči nešto što liči na ukusne gusenice, ona žuri da proždere puža, a samim tim parazit uspeva da ponovo uđe u domaćina u čiji će se sistem za varenje još jednom razmnožavati
